'Ajmo rapot za narod, da čujem ko je krao...

Na žalost, pamtimo svi ona nesrećna vremena kada su horde pomahnitalih i medijski obmanutih ljudi stajali u redovima da bi tetka Dafini Milanović (aka Dafiment Banka)  i čika Jezdimiru Vasiljeviću (aka Jugoskandik Banka ) uplaćivali svu svoju ušteđevinu i to u vreme najveće krize, sankcija i embarga, zbog enormne kamate koju su te banke pružale.
Naravno, svi već znamo kako se taj "krstaški" pohod završio, koliko je sirotinje i samoubistava to proizvelo. Par godina kasnije, misliš ljudi se opametili na ličnom ili na tuđem iskustvu, kad ono malo morgen, stigle nove banke (samo u bližem centru Stare Pazove ih ima 7-8 komada), i opet medijskim ispiranjem mozga pozivaju ljude da ulažu pare u banku i da uzimaju "povoljne" kredite...

Podrška za Milicu!

Znam da je u danasnje vreme tesko ziveti, ali vecina ljudi ni ne sluti koliko zivot zaista moze biti tezak .. Jedan trenutak, koji niste ni najmanje ocekivali, ume da promeni sve o cemu ste sanjali, mastali, sve ono sto ste prizeljkivali … kazu da zdrav covek ima mngo zelja, a bolestan samo jednu .. I to je u potpunosti tacno ..
Zovem se Milica I imam sedamnaest godina. Vec godinu I sest meseci traje moja borba za tom jednom zeljom, da ponovo koracam.
U maju 2009-e sam imala saobracajnu nesrecu usled koje mi je povredjen vratni deo kicme, kao I kicmena mozdina. Posledica toga je kvadriplegija (oduzetost sva cetiri ekstremiteta). Na srecu funkcije gornjih ekstremiteta su se delimicno vratile, ali jos uvek maltene u svemu zavisim od drugih. To je uzasno. Niko od doktora mi ne moze reci da li cu ikada vise hodati I biti ono sto sam nekada bila, ali ja znam da hocu!Nazalost ne mogu sama to da ostvarim. Potrebna mi je vasa pomoc. Lecenje u Rusiji, za koje verujem da ce mi pomoci, trenutno je jedina mogucnost da mi bude bolje. Upitanju su maticne celije. Lecenje sa njima traje od prilie 1.5-2 godine, ali moze biti krace I duze u zavisnosti od oporavka....

Ja da sam tol'ko trenir'o, ja bi do sad 4 noge im'o

Najvažnija sporedna stvar na svetu?
Iz godine u godinu, svedoci smo tužne istorije srpskog klupskog fudbala. Velikani srpskog fudbala sad igraju za titulu ili kup protiv klubova koje su nekad izbegavali čak za igranje prijateljskih utakmica. A šta drugo očekivati kada tatini sinovi, rođaci političkih figura guraju svoje "pulene" da nastupaju za srpske klubove, kako bi se što bolje prodali u inostranstvo.
Većinu takvih "igrača" boli uvo za klub u kojem igra, bitno mu je da ostvari potreban broj nastupa i da "zapali preko grane".Ni situacija sa klupskim rukovodstvom nije ništa bolja. Ima previše sponzora, finansijera, koji na kraju sezone